Reditelj hit filma „Nečista krv – greh predaka“ ne krije da je počeo da ključa istog momenta, kada je pročitao adaptaciju izgubljenog scenarija Vojislava Nanovića i da mu je prilika da po njemu snimi film ostvarenje sna.
– Uživao sam. Prilike se nekome dese, nekome ne, ali nema nikog ko takvu priliku ne priželjkuje. Zahvalan sam nebesima što mi se ovo desilo.
Milutin Petrović otkriva i šta mu je bilo dragoceno u radu na filmu.
– Rad sa A klasom profesionalaca. Inače sam veliki poklonik demokratizacije bavljenja filmom i uživam u činjenici da je danas na primer svako fotograf, a svaki mobilni telefon kamera nekog dokumentariste – kaže Petrović, i dodaje:
– Veselim se i radujem estetici koja je posledica te tehnološke revolucije. Uostalom, sa Sašom (Radojevićem) i Jelenom (Marković) potpisnik sam neformalnog manifesta garažnog filma. Ipak rad sa vrhunskim autorima i saradnicima je izuzetno iskustvo. Negde čak i lagodno. Ili da vam ovako kažem – sviram na “epifon” gitari od 200 evra napravljenoj u Indoneziji i obožavam tu gitaru. Ali kada bi mi neko dao “gibson” iz šezdesetih od brazilske ruže ne bih imao baš mnogo zamerki.
Na pitanje kako komentariše veliku gledanost filma, reditelj kaže:
– Znate, u vreme kada sam ja formiran, bioskopa je bilo neuporedivo više, a “velika gledanost” se merila milonima prodatih karata. Postojali su tapkaroši koji su prodavali karte po skupljoj ceni, zato što su ove na blagajni bile rasprodate. Svaka varošica je imala bioskop, a unutra su se grickale semenke, a ne kokice, što znači da su bioskopi živeli od prodatih karata, a ne od prodate coca-cole. Tako da sam ja u stvari veoma nezadovoljan stanjem u kome je publika u mom gradu i u mojoj zemlji. To je jedan od grehova predaka. I to onih koji su još uvek među nama. I voze skupe automobile.
