Večeras, na premijeri filma „Toma“ u Valjevu, ekipa filma uručiće nagradu 400.000 gledaocu. Da li je očekivao ovoliku gledanost filma i da li su ga reakcije publike iznenadile odgovorio je Milan Marić.
– Učim da se pustim i da prestanem da brinem. Film živi i bez moje brige, i živi možda i bolje nego ja. Sve nas je iznenadila ovakva reakcija na film. Mi pre nekoliko meseci nismo ni znali da li će raditi bioskopi, da li će biti premijere. Ovaj film je težak, sa puno traženja, mnogo pitanja i odgovora. Niko „na keca“ nije mogao da zna i da kaže da će postići uspeh – rekao je Marić na televiziji K1.
Kako kaže Marić, sve što se dešava u bioskopima od premijere prešlo je granicu filma.
– „Toma“ je postao nešto užasno intimno i za mene je to najveći kvalitet filma. Iznenadilo nas je i Sarajevo, kažu da se takva reakcija publike na jedan film nikada nije desila. To nas je iznenadilo, a onda u Nišu bude još luđe, a u Beogradu – najluđe. Biće ovo jedno fenomenalno sećanje – kazao je Marić. – Ovaj film nije mogao da nas ne očeše, oplemenio nas je. Svi smo morali da izađemo iz svojih komfor zona, glumačkih matrica, da zakoračimo u nepoznato. I svi smo se uhvatili za ruke u ovom filmu. Svi smo prepoznali ranjivost jedni kod drugih.
Glumac je otkrio da je od Željka Joksimovića i Dragana Bjelogrlića dobio dva važna saveta koji su odredili način njegove igre u filmu.
– Željko mi je rekao da držim mikrofon kao Toma, a Bjela da se malo savijem dok hodam. Ta dva naoko nevažna detalja, pomogli su mi da igram pažljivo, ranjivo. Iznutra, morao sam da imam žilete koji me režu, a ta emocija se gradi. Ti od tuge bežiš, ali ona ti se vrati. To je bila ideja, da bežimo od tuge i da uhvatimo i sve druge emocije. Da tuga provejava. Svi mi želimo da frustracije i bolove smestimo u neku fioku. A ovde moraš to dobrovoljno da pustiš da te nadvlada, da to nosiš kući. Ta tuga s početka filma nije to, ona dolazi kasnije. On u početku želi život i voli život, a onda ga lagano to nešto preuzima. Šta je to u meni što se zove tuga – kaže Milan.
Kada je reč o kritikama, Milan kaže da nije pročitao sve.
– Naravno da ovaj film ima i mana i kvaliteta, pojavljivaće se i bolji i lošiji, i emotivniji i manje emotivni. Ali, ostaće ovaj trenutak u kojem se pojavio i ta neraskidiva kopča koju je napravio sa publikom. S jedne strane sam srećan kada mi kažu da je ovaj film moja lična karta, jer ga ljudi vole. Nemam ništa protiv toga da to i ostane, ali hajde da sačekamo jedno 30 godina pa da vidimo. Ovakav film je redak i glumcu se desi retko ili nikada – rekao je Marić.
O glumi i tome da li se „isprljao“ glumac zaključuje:
– Svi imamo rezervoar pun prljavštine i čistog goriva koje trošimo, a ta svest da u tebi ima svega i svačega i odluka da to pustiš i da kažeš to sam ja, to je dragoceno. Zato je naš posao i plemenit i divan, jer imaš alibi da pustiš sve iz sebe i da sa sobom budeš okej. I kad je nešto sramota, kažeš to sam ja i stidiš se.
