Glumac Milan Marić koji je, tumačeći naslovnu ulogu u komercijalno neverovatno uspešnom filmu „Toma“, ponovo dokazao svoje glumačko umeće i talenat, govorio je o putu ka boljem i lepšem svetu kako za pojedinca, tako i za zemlju iz koje je taj pojedinac ponikao, te se nužno nameće ideja da su pojedinac i zemlja međusobno povezani i da nesrećna zemlja pravi nesrećne ljude, a ozdravljeni čovek zdravo društvo.
U nedavnom intervjuu za magazin „Nedeljnik“, glumac Milan Marić otvoreno je govorio o politici i društvu i psihoterapiji.
– Srbija je kao ranjeni vuk u ćošku koji pokazuje zube. Treba neko da joj kaže: „Polako. Smiri se. Sve će biti u redu.“ Pa je sledeći korak da kaže čitavim generacijama: „Žao nam je što ste živote proživeli kako ste proživeli. Niko vam to neće vratiti i jedino što možemo je da se zajedno potrudimo da neka druga generacija ne prođe isto to.“ I sve bi se smirilo samo kad bi se tako reklo i iskreno obećalo i radilo na tome – ispričao je Marić.
Isti princip se može primeniti na većinu pojedinaca koji čine ovu zemlju. Marić je to shvatio i već neko vreme posećuje psihoterapeuta, kako bi, kako se to popularno kaže, radio na sebi.
– Što se mene tiče, to je moj najbolje utrošeni trud, vreme i novac. Jer vidiš promene kod sebe i osetno se osećaš bolje. S druge strane za te promene je neophodno vreme. Kompleksna smo bića, nismo isti, stvari se ne podrazumevaju i ne bi smele da se podrazumevaju i generalizuju. Odrastali smo u jednoj turbulentnoj zemlji sa raznoraznim nedaćama koje su obeležile detinjstva i odrasli život. I u svemu tome rasteš i upoznaješ svet, koji i ovako nije lagan. Nagomila se sve i svašta u nama, zgužva se, zapetlja…
Ali ima načina da se otpetlja i to je mnogo bitno shvatiti. Meni je terapija postala baza promene nabolje. Ljudi mešaju stvari pa pomisle: “Nešto s njim nije u redu čim ide kod terapeuta.” Ne, sa svima nama nešto nije u redu, što ne znači da smo disfunkcionalni nego da možemo da budemo funkcionalniji i bolji. Sami sa sobom da budemo bolji, ne nužno sa drugima. Tačnije rečeno, prema sebi da budemo bolji a onda ćemo biti i sa drugima. Moći ćemo lakše druge da razumemo, da svet upoznajemo bolje, funkcionisanje sveta, da upoznamo sebe u tom svetu bolje.
Neke stvari za koje si mislio da si prošao, da one nisu ostavile traga na tebi, e te stvari se ispostave toliko bitnim pogotovo ako su se desile u nekom tinejdžerskom, formativnom dobu i prate te čitav život i žuljaju. I kada ih prvi put izgovoriš, onda ti to deluje banalno, glupo. Pa kreneš dalje i lagano ideš i da čistiš deo po deo te slagalice zvane tvoj život, pa kada nešto veliko shvatiš, otkriješ ili samo prihvatiš, možeš da imaš čak i fizičku reakciju. Kada procesuiraš, podsvest to obradi i lagano prebacuje u svest – zaključuje Milan Marić.
