Predstava „Čudo u Šarganu“, prema čuvenom komadu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, biće izvedena u subotu 2. aprila, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Nakon što je režirao „Hasanaginicu“ u Narodnom pozorištu u Beogradu i „Putujuće pozorište Šopalović“ u JDP-u, Jagoš Marković predstavlja treću predstavu po Ljubomirovom tekstu.
– Divim se Ljubinom daru. Osuđuje greh, ali ne i grešnika. Voli život i voli čoveka kakav god da je. A kakav je? Takav, da nam je društvo ovakvo kakvo je. Da nema pozorišta ne bih usta otvarao, niti imam reči za sve ovo što živimo i u šta se naše kolektivno ja pretvorilo, ispričao je reditelj za portal Nova S.
Jagoš Marković Fotografija: YouTube Printscreen
Reditelj je istakao da mu je saradnjama sa glumcima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila divna. Novo čitanje Ljubinog komada na sceni JDP-a izvodi impresivan glumački ansambl na čelu sa Anitom Mančić, koja po drugi put tumači lik Ikonije, vlasnice kafane „Šargan“. U podeli su i Tamara Dragičević, Sanja Marković, Miodrag Dragičević, Marko Janketić, Miloš Samolov, Nenad Jezdić, Boris Isaković, Jovana Belović, Nebojša Dugalić, Slobodan Tešić, Ljubomir Bandović i Aleksej Bjelogrlić.
– Volim Jugoslovensko dramsko pozorište, i te glumce… Baš mi je lepo. Nismo preskakali, nismo zabušavali, svaku probu i svaku fazu smo postupno radili i odradili i dali se do maksimuma. Blago nama na tome. To je i spas od stvarnosti. Rad je spas. A kada radiš šta voliš, sa onima koje ceniš i voliš, i oni tebe, bome, onda moraš biti zahvalan – ističe Jagoš Marković, i priseća se reči Seke Sablić koja mu je jednom prilikom rekla da nema sreće bez zahvalnosti.
Zato, kaže, jedva čeka publiku, onu pravu, što dođe da nešto dobije, da uzme, da uživa.
– Verujem u čuda. U lepotu i plemenitost. Sve je to u nama. Kao reka ponornica, istakao je Marković.
Kultni komad Ljubomira Simovića, koji je prvi put postavljen na scenu 1974. godine u režiji Mire Trailović, obrađuje teme surovosti i patnje, kao i duboko usađena uverenja da je stradanje neminovno. Grupu moralno posrnulih likova koji su okupljeni u kafani „Šargan“, a izgubljeni na periferiji grada i sveta, autor upliće u gustu mrežu razapetu između prošlosti i budućnosti, kroz dramaturški mozaičnu strukturu i presek tih anti-junaka, gde zapravo nema glavnog lika, već je to drama grupe.
