Jedna od najtalentovanijih glumica mlađe generacije, Isidora Simijonović, zaigrala je na filmu sa samo 15 godina. Sposobnost da udahne život najrazličitijim karakterima i lagodno pliva u svim žanrovima i medijima, gradila je na Akadamiji umetnosti kod Mirjane Karanović, sa kojom je kasnije zaigrala na sceni, u komadu Bitef teatra M.I.R.A., i na filmu Dobra žena. Publika je voli u predstavama Cement Beograd, Sumrak bogova, Liliom, Jami distrikt, Jugojugoslavija, Osama – kasaba u Njujorku, a veću medijsku pažnju privukla je televizijskim ostvarenjima Jutro će promeniti sve i Ubice moga oca. Prošle godine snimila je tri serije – Porodica, Azbuka mog života i, savršeno se snalazeći u epohi, Vreme zla. Nedavno je, kao jedna od sagovornica, učestvovala u projektu politikološkinje Mije Bjelogrlić i rediteljke Staše Bajac, Ona se budi, pokušavajući da rasvetli i ukaže na probleme sa kojima se suočavaju žene u savremenom društvu.
Isidora Simijonović Fotografija: Miša Obradović
Trenutno vas gledamo u seriji „Azbuka mog života“. Po čemu se vaša uloga i rad na ovom projektu razlikuje od dosadašnjih?
– Kad sam pročitala scenario i susrela se sa rediteljkom, osetila sam da će to biti nešto dobro. Mislim da ta serija jeste nešto što nam je nedostajalo. Bavi se običnim ljudskim slabostima, ali ne na banalan način. Tako da pruža odličan prostor za igru.
Ekipu serije uglavnom čine žene – da li se to osećalo na snimanju?
– Rediteljka Jelena Bajić Jočić je fantastično i predano vodila ekipu od početka do kraja snimanja. Meni je najznačajnije u radu sa njom bilo to što sam mogla da se oslonim na nju, što sam verovala njenom oku i mišljenju. U toj razmeni i prepoznavanju senzibiiteta, kao glumica, mogla sam da se prepustim igri. Azbuka jeste odličan primer serije u kojoj je ženski lik zastupljen, počevši od toga što su glavni junaci muškarac i žena i cela se priča prati iz te dve vizure. Tu su i drugi ženski likovi, uključujući i moj, koji su raspisani, različiti , slojeviti i za mene je bilo zadovoljstvo da igram u takvoj seriji kojoj ne fali ženske vizure.
Učestvovali ste u serijalu Mije Bjelogrlić i Staše Bajac „Ona se budi“. Kako je došlo do saradnje?
– Mia mi je izložila ideju još pre nekog vremena – zvučalo mi je da je sjajno zamišljeno i preko potrebno. Ali je realizacija nadmašila sva moja očekivanja. To je toliko savremeno, kreativno, pametno, informativno, sadržajno ili što bismo danas rekli – dostojno Netflixa. Baš sam srećna što me je pozvala da budem jedna od sagovornica i ponosna da sam se našla u takvom društvu i da sam deo tog važnog serijala.
Koliko vam je važno da budete deo projekata koji pružaju podršku ženama, koji pomažu da se, ne samo „ona“, već i celo društvo probudi kad je današnji položaj žena u pitanju?
– Važno mi je, osećam da to dugujem devojčici u sebi, kao i svim devojčicama oko sebe. To je najmanje što mogu da uradim da ovaj svet bude makar malo bolje i sigurnije mesto za sve.
Isidora Simijonović Fotografija: Miša Obradović
Da li se kod nas, u Srbiji, razlikuje status glumca od položaja glumice?
– Razlikuje se, kao i u većini drugih profesija. Najpre u tome što je daleko više muških uloga, posebno glavnih. U poslednje vreme se češće javljaju projekti u kojima su žene noseći likovi, ali nadam se da će se stvari još razvijati u tom pravcu. Takođe, naše muške kolege su često bolje plaćene za isti obim uloge. A tu su, naravno, i druge svakodnevne poteškoće koje su poznate svim ženama kao što su predrasude ili iznenadne, glupe i neželjene opaske koje se vode kao komplimenti, a ako se na njih udaljiš ili odgovoriš, ispadaš ,“hladna, čudna ili nadobudna“.
Kakvi ženski likovi vas fasciniraju – na filmu, u serijama i u književnosti?
– Slojeviti, volim kada nose u sebi neke sukobljene težnje i naravno kada za sve to ima prostora. Manje me inspirišu likovi koji su očigledno tu, samo da ispune neku stereotipnu funkciju.
Možete li da nam najavite neki novi projekat?
– Da, to je film koji će se zvati „Da li ste videli ovu ženu?“. Pomalo sam i kumovala tom naslovu. To je film mojih divnih, talentovanih prijatelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića. Pogledala sam film i bila sam jako ponosna na njih. Glavnu ulogu igra fenomenalna Ksenija Marinković. Igram jednu epizodnu ulogu, ali bilo mi je nesvakidašnje inspirativno na snimanju i probama. I baš sam ponosna što sam deo tog projekta, jer verujem da će biti zasluženo zapažen na festivalima.
Rad na kom filmu (seriji, predstavi) je, do sada, najviše uticao na vas u glumačkom smislu?
– Svaka uloga nosila je u sebi neku lekciju, nije mi se do sada desilo da sam nešto radila a da nisam bar nešto i naučila. Što se predstava tiče možda bih rekla da je to „Jami distrikt“ u režiji Kokana Mladenovića. Taj proces mi je ostao u sećanju kao zahtevan, zanimljiv i neviđeno inspirativan, a za nas glumice svako izvođenje je jedno uzbuljivo glumačko putovanje. Izdvojila bih i seriju „Jutro će promeniti sve“, kao projekat kome bih se rado vratila. Po senzibilitetu, tematici i prostoru koje su dobili mladi ljudi.
Kojim glumicama se divite?
– Oh, ima ih, toliko divnih, velikih, čarobnih. Naravno Meril Strip, Natalie Portman, skoro sam se oduševila magičnom Margaret Kvali u seriji „Maid“. Divim se Ivani Vuković, Jovani Gavrilović, Hani Selimović, Milici Stefanović … I njih ima još i srećna sam što su to moje koleginice, divne, inspirativne i očaravajuće na sceni i u kadru.
Filmove kog reditelja ne propuštate?
– Urlich Seidl. Obožavam njegove filmove.
Kojim filmovima se vraćate s vremena na vreme?
– Nekim filmovima Felinija, Almodovara, Linča, Tarantina, Kusturice, Gorana Markovića ili, ako hoću da se isplačem, pustim lepo „The Notebook“, „Lala land“ ili „Notting Hill“. Šta ćeš.
A knjigama?
– „Ljubav u doba kolere“, „Blizanačka trilogija“, „Plodovi zemlje“ i „Avanture nevaljale devojčice“.
Isidora Simijonović Fotografija: Miša Obradović
Pet serija koje ste pogledali u poslednje vreme na nekom od popularnih striming servisa.
– „Anxious people“, „Love&Anarchy“, „The Maid“, „Fatma“, „After Life“.
Volite li više da bindžujete ili gledate epizode u određenim vremenskim razmacima?
– Kako kad. Retko kad imam vremena za baš pravo bindžovanje, ali kada me neka serija opčini onda volim da pogledam dve, tri… Uglavnom mi je jedna malo. A ako ne valja onda mi je i pola jedne previše.
A da li vam se više dopada da gledate film u bioskopu ili kod kuće?
– Volim da odem u bioskop. To je jedno celo iskustvo i poseban doživljaj. I to su dva potpuno različita setinga.
Kako izgleda vaš ritual gledanja filma kod kuće?
– Uh, tako što se prvo dogovaramo šta ćemo da jedemo, onda pristupimo kuvanju ili naručivanju. U slučaju da smo ne daj bože siti, onda pristupimo kokanju kokica ili nekoj kesici pistaća ako je ima, namestimo se na trosed i nadamo se da smo odabrali neki sjajan film. Ostatak zavisi od filma.
Najoriginalnije mesto na kome ste pogledali neki film?
– Lepo mi je bilo na Bašta festu, pod otvorenim nebom, na jezeru. Divan festival.
Imate li odabrano društvo za film ili vam je svejedno sa kim gledate?
– Pa nije mi svejedno, ako sedne neko u bioskopu pored mene ko voli nešto da razgovara ili komentariše, to ume da me iznervira. Mada sam vremenom naučila da se savladam i prihvatim da postoje različiti ljudi. A u bioskop volim da odem sa svojim dragim ljudima.
Poslednji film koji je na vas ostavio jak utisak?
– „Moj jutarnji smeh“.
